Bajke su za mališane. Nisu za velike i odrasle ljude. Oni svaku bajku pokvare. Mene ovih dana preokupira Pepeljuga i njen život. Ribala, čistila, bila sluga. Sestrušine i maćeha se iživljavale na njoj, a ona se kao spasila jer je pronašao princ.
Imam dve uloge. Pepeljugu i princa. Cipelica nije uloga, ali je značajna.
I kako god okrenem, stalno se vraćam princu. Dolazim do zaključka da uopšte nije bio izbirljiv. Možda su se Pepeljugi znojile noge i cipelica je možda smrdila. Ali bio je odlučan. I onda kad je ponovo sreo, možda je Pepeljuga upravo završila čišćenje nečeg, oznojila se i onako "mirisna" u ritama, pojavila se pred princom.
Bajke nas uče da je to moguće i da princ ne bira.
Zašto onda mi biramo?
Kad kažem mi, mislim na ja.
Stavljam se malo u cipele Pepeljuge, malo u cipele princa. Ne dopada mi nijedna uloga.
Da pokorno ćutim, čistim, dok se svi na meni iživljavaju i da mi jedini lep trenutak bude ples sa princom...ne ide. Ja bih to batalila, otišla da čistim u ta doba tuđu kuću, ali za pare. Tražila bih posao. Ne bih pristala ni na stočnu pijacu, princ će da bira...samo još treba da kaže, zini, da vidim imaš li sve zube...takva takmičenja tipa pijaca, ne dolazi u obzir, taman da je princ. I kakav je to princ da na zabavi bira princezu...Fore tipa, plava krv, dinastije i sl., vodilo se računa o svemu...sve pade u vodu. Ko je tu slagao, dinastije ili bajka?
Zaboravila cipelu? Vidi se da je došla džabe do nje. Vila poklonila. Da je dala pola plate za nju, kao ja...ne bi je zaboravila. Ili da je čekala dizajnirane mesec dana...ma ne, nema šanse...
I onda vratila se pokorno u stvarnost i nastavila po starom, do dolaska princa sa cipelom, a onda izašla smrdljiva i poderana pred njega da bi bila izabrana.
I to bajka. On bira?
I on birajući ne bira. Neka je lepa. Neka je najlepša, to može imati samo on, jer je princ.
Može i oznojena devojka. Sa krugovima ispod pazuha i mirisom crnog luka.
Da li se princ pitao o čemu će pričati s njom, da li ima naslednih bolesti u njenoj porodici, da li je lepo vaspitana, da li ona voli čašicu...ništa se on nije pitao. Kakvi zajednički ciljevi i interesovanja. I strašan zaključak.
U to vreme, mogao si imati princa ako si lep.
Suština ove bajke je u tome da muškarci biraju i da nam ti izbori nikako nisu jasni, a da devojke treba da budu izabrane. Ili u prevodu, da čekaju da ih neki princ izabere.
Ispade da je princ više ganjao modu, hteo je lepu, kao dio sopstvenog imidža i tu su se njegove želje gasile.
Danas i kada si lep, prirodno ili veštački ne možeš da imaš princa. Isti je on, on se nije promenio, ne bira. Samo je mnogo teže, toliko napumpanih devojaka, usne, grudi, ostali organi...princ i dalje ne bira...uzima šta stigne, a one čekaju da budu odabrane.
A današnja Pepeljuga to je postala u trci za lepotom. Krpice, kozmetika, operacije... Ne trebaju njoj zle sestre i maćeha.
